Историјат

Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.

Детаљније

Сталне поставке

Изложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.

Објекти из 19. века

Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.

Амиџин конак

Амиџин конак је изложбени простор намењен за поставке које обухватају историју овог подручја од праисторије до краја 19. века.

Кнез Михаилов конак

Кнез Михаилов конак уз стручна одељења и библиотеку на спратном простору има поставку "Српско и европско сликарство 19. века".

Стара скупштина

Зидање Старе цркве у Крагујевцу било је један од најзначајнијих грађевинских подухвата првих година владавине кнеза Милоша Обреновића. Историјски значај Старе цркве огледао се у чињеници да је црквена порта била место где је започет скупштински живот и тек ослобођеној Србији.

Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Барјактаровића)

Кућа проте Милоја Барјактаровића, (Кућа Светозара Марковића) у улици Светозара Марковића бр. 21, заштићена је као споменик културе 1948. године, а категорисана као културно добро од изузетног значаја 1979. године.